Čaj koji košta više od zlata

Drevni grmovi kineske biljke da hong pao proizvode jedan od najskupljih čajeva na svetu. Cena ovog čaja je čak 30 puta viša od cene zlata.

Jedan bogati kupac kupio je 2002. godine 20 grama čaja da hong pao za vrtoglavih 28.000 dolara. Čak i u kulturi u kojoj ispijanje čaja već 1500 godina predstavlja umetničku formu, ova cena smatra se zaprepašćujućom – gram čaja da hong pao košta 1.400 dolara, što ga čini jednim od najskupljih čajeva na svetu.

“Ovaj čaj izgledom odaje utisak kao da je namenjen prosjacima, cenom da je rezervisan za careve, a srce mu je kao Budino”, kaže Sjao Hui, poslužitelj čaja iz grada Vujišan u južnoj Kini. Hui i njena porodica već generacijama se bave uzgojem ove biljke.

Iznenađujuće, mnoge verzije čaja da hong pao u Vujišanu su i više nego priuštive – cena kilograma iznosi oko 100 dolara. Međutim, samo jedna određena grupa biljaka, koje potiču od izvornog drveta, daju čaj koji je danas toliko na ceni, između ostalog zato što je toliko redak.

“Izvorni čaj je toliko skup jer danas gotovo da nema tih prvobitnih biljaka. Njihova vrednost je gotovo neprocenjiva”, kaže stručnjak Ksaning Vu.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Krševiti pejzaž grada poznat je po čaju već decenijama. Kiša koja se sliva niz krečnjačke klisure i zašiljene stene spušta se niz planinu u uskim potocima i vodopadima. Ona je izuzetno bogata mineralima, koji joj daju specifičan ukus. Danas, svaka druga radnja u gradu na svojim policama ima komplete za ispijanje čaja, i veliki izbor lišća od kojeg se pravi ovaj aromatični napitak.

Ali ne cene samo Kinezi čaj da hong pao. Britanski botaničar Robert Fortjun došao je 1849. godine u Vujišanske planine u tajnoj misiji – poljoprivredno-industrijske špijunaže u kojoj je prednjačila kompanija Ist Indija.

Britanci su tada, kao i danas, bili opsednuti čajem, a Kina – odakle su kupovali svilu i porcelan, je bila jedino mesto odakle su mogli da ga nabave. Međutim, Britanija je malo toga imala da ponudi Kini, zbog čega je stvoren veliki trgovinski deficit. Kompanija Ist Indija smatrala je da je jedini način da se ponovo uspostavi ravnoteža – da se ukrade dragoceno seme biljaka i posadi na nekom drugom mestu. Kada bi Britaniji pošlo za rukom da u Indiji proizvede sopstveni čaj, zavisila bi znatno manje od Kine.

Plantaže čaja u kineskoj pokrajini Fuđijan (foto: Thinkstock)
Plantaže čaja u kineskoj pokrajini Fuđijan (foto: Thinkstock)

Ali to se nije dogodilo. Biljke jednostavno nisu rasle, a one s indijskog tla nisu imale ni približno zadovoljavajući ukus.

Tada na scenu stupa Fortjun. Njegov cilj bio je da pronađe najbolji čaj u Kini – da hong pao – i nauči kako da ga proizvede. Pošto je ulazak u grad strancima bio zabranjen, morao je da se preruši. Odsekao je kosu, pričvrstio na nju lažni rep, unajmio slugu i zaputio se u Fuđijan.

Baš kao i danas, morao je da izvodi opasne vratolomije na nestabilnom terenu kako bi došli do listova. Fortjun se nastanio u obližnjem hramu i tokom spontanog razgovora s lokalnim monasima dobio seme i saznao kako se biljka gaji.

Kada je dospelo do Indije, ono je pomešano s tamošnjim čajem. To su bili začeci industrije koja danas donosi milijarde dolara godišnje.

Hram Tjansin Jongle je osnovan 827 godine. Za vreme Maove vladavine, 1958, monasi koji su proterani poneli su svoje znanje sa sobom. Kada je monah Če, koji danas priča ovu priču, tamo došao iz Sudžoua 1990. godine, ono što je ostalo od hrama postalo je dom lokalnih seljaka.

“Tada sam se tamo nalazio samo ja. Danas imam mnogo učenika, tako da smo pre pet ili šest godina počeli ponovo da pravimo čaj”, kaže Če.

Na parceli na kojoj se nalazi hram i dalje je bilo izvornih biljaka da hong pao , ali je brigu o njima Če prepustio kineskoj vladi. Proizvodnja ovog čaja bila je strogo kontrolisana – nekoliko stotina grama, koliko bi drveće proizvelo svake godine, bilo je rezervisano za državni vrh, i donedavno su biljke štitili naoružani čuvari.

One su prestale da listaju 2005. godine i vrlo verovatno više nikada neće proizvoditi čaj. To znači da će onih nekoliko grama, rasutih svuda po svetu, koje kolekcionari danas ljubomorno čuvaju, postati vrednije nego ikada. Možda će jednog dana biti nekoliko puta skuplji od dijamanata.

You must be logged in to post a comment Login

Скочи на траку са алаткама