Čokolada: Kako se pravi i može li biti dobra za zdravlje?

Nema sumnje da je čokolada jedna od omiljenih poslastica, a tome svedoči i brojka od 7,2 miliona tona koja se konzumira svake godine širom sveta.

Ono što možda ne znate jeste da se u njoj nalazi stotine hemikalija koje nas teraju da ‘tražimo još’.
Ne samo da je odličnog ukusa i glatke teksture, već ima i snažne efekte na ljudski mozak i tako nas čini srećnim.

Da li je čokolada dobra za nas?

Iako se smatra nezdravom poslasticom, neke čokolade ustvari mogu imati zdravstvene beneficije. Zrna kakaa su bogata priodnim antioksidansima koji se nazivaju flavonoli. Jedan takav flavonol, koji se naziva epikatehin, može povećati nivo azotnog oksida u krvi koji pomaže u opuštanju krvnih sudova.

To pomaže poboljšanju protoka krvi, smanjuje krvni pritisak, a može sprečiti i aterosklerozu – stanje u kojem arterije očvrsnu nakon što su začepljene naslagama. Epikatehin takođe može da poboljša osetljivost tela na insulin, pomažući da šećer u krvi bude pod kontrolom, a smanjuje i rizik od dijabetesa.

Međutm, nije svaka čokolada bogata flavonolima. Bela čokolada nije dobar izvor antioksidansa jer ne sadrži kakao i ima veći sadržaj mleka i šećera, nego dobrog kakaa. Crna čokolada je bolja opcija zato što sadrži veći procenat kakaa.

Zašto je čokolada tako ukusna?

Da bi se napravila čokolada, mešavina tečnog putera od kakaa se hladi kako bi se masnoće molekula udružile u kristalne strukture koje se zovu polimorfi. Kada se kakao puter ohladi i naglo stvrdne, molekuli masti formiraju labave polimorfe koji čine čokoladu mekanom, ali ružnog izgleda.

Da bi to izbegli, proizvođači koriste tehniku kaljenja prilikom koje kontrolišu temperaturu i procenjuju na kojoj će se temperaturi čokolada ohladiti kako bi napravili čvrstu kristalnu strukturu.

Glatka tekstura istopljenog kakaa stvara prijatan osećaj u ustima, što je glavni doprinos u ukupnom uživanju u najdražoj poslastici.

b92

You must be logged in to post a comment Login

Скочи на траку са алаткама