Kako da prepoznate alergiju na polen?

Veća prisutnost alergena u vazduhu pojačava tegobe alergijskog rinitisa. Najbolji efekat postiže se imunoterapijom. Preventivne mere podrazumevaju izbegavanje alergena, a terapija lekove i imunoterapiju.

Osobe preosetljive na polene drveća ili trava u ovom periodu godine imaju izrazitije tegobe karakteristične za alergijski rinitis. Trenutno se u našoj zemlji beleži porast polena breze, jasena, oraha, vrbe, platana, duda, ali i trava.

Pored „serijskog“ kijanja, čak i više od 10 puta zaredom, uglavnom se javljaju curenje vodenaste sekrecije i otok krvnih sudova, što se ispoljava kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa. U zavisnosti od intenziteta prisutnosti alergena mogu da se jave i svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju, nadražajni kašalj i grebanje u grlu.

Nagle promene temperature, fizički napor, pojedine namirnice za ishranu, takođe mogu da pogoršaju simptome.

„Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost, uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, a može znatno da smanji i kvalitet života“, kaže za „Novosti“ primarijus dr Milutin Vlahović, specijalista ORL, načelnik službe dijagnostike Doma zdravlja „Stari grad“ u Beogradu. „Često je udružen sa drugim bolestima gornjih disajnih puteva poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.“

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 10 do 25 odsto stanovništva u svetu ima neki oblik alergijskog rinitisa, a svaki peti boluje i od astme.

Kako simptomi alergijskog rinitisa nalikuju prehladi, stručnjaci upozoravaju da ukoliko tegobe traju više od nedelju dana, a javljaju se uvek u isto doba godine, najverovatnije su posledica izloženosti alergenu. Simptomi mogu da nestanu spontano ili uzimanjem određenih lekova.

„U lečenju alergijskog rinitisa koriste se preventivne mere (izbegavanje alergena, poboljšanje životnih uslova ili promena sredine), lekovi i imunoterapija“, ističe dr Vlahović. „Najbolji način da se promeni alergijski status organizma jeste specifična imunoterapija (SIT), ili alergijska vakcinacija, ranije hiposenzibilizacija. Ona se primenjuje kada postoji preosetljivost samo na jednu grupu polena, ili na jedan celogodišnji alergen. Najbolji rezultati postižu se kod alergije na polene trava i grinje.“

Primarijus Vlahović napominje da primena otopine alergena ispod jezika, ili sublingvalna hiposenzibilizacija daje jednako dobre rezultate, a prednost je što nema potencijalno opasnih sistemskih alergijskih reakcija.

Kada primena preventivnih mera nije dovoljna, a imunoterapija se ne može primeniti, daju se lekovi.

„Najvažnija grupa lekova u lečenju alergijskog rinitisa su antihistaminici“, ukazuje dr Vlahović. „Pored njih, najčešće se koriste topički kortikosteroidi. Oni uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, a time se smanjuje osećaj začepljenosti i svi ostali simptomi alergijskog rinitisa.“

B92

You must be logged in to post a comment Login

Скочи на траку са алаткама