Krenite stazama gde je rođena civilizacija

Pre oko 9.000 godina

Lepenski vir je deo Đerdapa, najduže klisure Evrope, gde je pre oko 9.000 godina začeta moderna civilizacija.

Na krečnjačkoj padini nasuprot monumentalnoj steni Treskavac, stvoreno je prvo uređeno urbano naselje sveta. Kraj dunavskog vira, bogatog ribom, lovci sakupljači nisu više nisu imali potrebe da lutaju u potrazi za hranom, koju im je reka izdašno pružala. Tako im je ostalo dovoljno vremena da postanu prvo ljudsko društvo u kome je obavljena podela rada, pa je neko gradio kolibe, neko pripitomljavao prve životinje, a prvi baštovani sveta su otkrivali kako se gaje jestive biljke.

Izgled glavnog nalazišta Lepenskog vira
Izgled glavnog nalazišta Lepenskog vira

Foto: Philipp Weigell / Wikimedia Commons

Ipak, najveća revolucija koju je doneo Lepenski vir je stvaranje prve monumentalne umetnosti i početak računanja vremena.

Pleme Lepenaca je hranilio i čuvalo svoje vajare zbog njihovog čudesnog talenta da u velike kamene oblutke uklešu ribolike likove, možda božanstva životodavnog Dunava. Ta vajarska dela s tajanstvenim licima i rekonstrukcija naselja Lepenaca mogu se videti u Muzeju Lepenski vir, koji posetiocima prikazuje i izuetan film o tome kako je ovu veliku civilizaciju otkrio akademik Dragoslav Srejović tokom izgradnje Hidroelektrane “Đerdap“.

STENA SOKOLOVAC

Neposredno uz Lepenski vir počinje kratka i živopisna klisurica Boljetinske reke, koja u raznobojnim slojevima, nalik na parče torte visoko pedesetak metara, prikazuje istoriju planete. Put uz brdo, kroz prozračnu šumu i bistre penušave potoke vodi ka vidikovcima zbog kojih je nacionalni park “Đerdap“ bez premca u Evropi, a stena Sokolovac omiljeno mesto izletnika.

Ipak, da bi se shvatilo zašto se baš ovde dogodila neolitska revolucija, potrebno je prošetati okolnom riznicom jedinstvene prirodne baštine.

Gledajući iz Lepenskog vira, pogled kao magnet privlači moćni vrh Treskavac s rumunske strane, koji se odvajkada u narodu koristi kao svojevrstan kalendarski ’instument’. Istraživači, arhitekta Hristivoje Pavlović i doktor Aleksandra Baijić su krenuli tragom lokalnog predanja da se na letnju dugodnevnicu sunce “dva puta rađa“ u Lepenskom viru.

Foto: Mazbln / Wikimedia Commons

U praskozorje prvi sunčev zrak kao snop reflektora nakratko blesne kraj levog bok Treskavca, a zatim klisura ponovo utone u sumrak. Sunčevi zraci iz brda potom prave oreol oko njegovog tamnog trougla, a vrhunac prirodnog spektakla je kad sunčev krug ’iskače’ tačno na vrh Treskavca, gde zasija kao ogromno oko.

Posle objavljivanja ove priče, u javnosti je već počelo formiranje turističkih grupa koje žele da dođu i posmatraju ovaj fenomen, pa će Treskavac verovatno postati ’srpski Stounhendž’.

, na teritoriji Srbije stvoreno je prvo uređeno urbano naselje i počelo računanje vremena, pišu “Večernje novosti“.

 

 

 

 

 

 

b92

You must be logged in to post a comment Login

Скочи на траку са алаткама