Lekovi protiv bolova nisu uvek rešenje

Foto: Thinkstock

Veliki broj ljudi poseže za lekovima protiv bolova ne znajući da li ih pravilno koristi i uglavnom veruju da je jedan lek univerzalan: da ublažava tegobe sa kičmom, glavobolju, prehladu ili grip i ciklus. Ipak, naučnici kažu da treba biti oprezan s tim koji se koristi i kako, piše Gardijan.

Jedan od onih koji se preporučuju pri prvom susretu sa lekarima, kao najblaži i kao „najmanje zlo“ za stomak, a vrlo efikasan jeste paracetamol. Pitanje je da li ga upotrebljavamo kako treba i da li ga uzimamo i onda kada je suvišan?

Nezavisna organizacija „Cochrane“ koja se bavi medicinskim istraživanjima, ispitivala je dejstvo paracetamola, koji najčešće dobijete kao prvu preporuku lekara, posebno kod bolova u donjem delu leđa, i uporedila ga sa ostalim popularnim lekovima na tržištu.

Istraživači iz „Cochrane“ kažu da je on pre svega za akutni bol i da tu daje rezultate, kod hroničnog bola nema nikakvih dokaza da deluje i da čak četiri grama paracetamola dnevno nije ništa efikasnije od placeba.

Od problema sa kukom ili bolova u kolenu do osteoartritisa, lek u tako malom procentu oslobađa bola pa se istraživači pitaju da li ima ikakve koristi koju pacijent primećuje.

Ako imate prehladu, paracetamol može da vam pomogne da vam nos manje curi, ali kao i mnogi drugi ublaživači bola koje koristimo da ublažimo simptome, nije efikasan kod kijanja, kašljanja, osećaja nelagodnosti, umora ili bola u grlu. Za migrenozne bolove je kažu bolji od placeba, ali ne i od drugih lekova za bolove.

Za one koji imaju tenzionu glavobolju dobro je znati da postoji 10 odsto šansi da će se bolje osećati od paracetamola nego od placeba. Studije za temperaturu i groznicu kod dece nisu obimne i pouzdane, ali je zato paracetamol sjajan kod problema s umnjacima, što je, opet, akutni bol.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Ono što je sjajno kod paracetamola jeste što smanjuje proizvodnju prostaglandina koji se povezuje sa zapaljenskim procesima, i zato je efikasan kod bola nervnih završetaka.

Kako i koliko će delovati kod nekoga, zavisi od genetike jer kod nekih deluje izuzetno dobro, kod nekih nešto manje efikasno. To je izuzetno bezbedan lek, iako zaista retko može da izazove probleme sa jetrom kod maksimalnih doza korišćenja tj. osam tableta od 500mg dnevno.

Profesor Filip Konagan sa Intituta za reumatologiju i mišićno-skeletnu medicinu u Lidsu, i autor studije o bezbednosti paracetamola, kaže da smo skoro jedan vek usmereni na tri vrste lekova za bolove, od kojih je jedan paracetamol.

Dva druga su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), koji se povezuju sa čirem na želucu i krvarenjem, oštećenjem bubrega i jetre, tj. opioidi, koji sadrže kodein. Ovi poslednji izazivaju zatvor i imaju još brojne nuspojave, i mogu da izazovu zavisnost.

Konagan kaže da lekovi protiv bolova nisu uvek rešenje – za bol u leđima i oseoartritis jačanje mišićnog sistema može da učini mnogo više nego oslanjanje na lekove. Glavobolju je često lakše sprečiti tako što ćete se na vreme odmaknuti od ekrana, dovoljno odmarati i izbegavati dehidraciju.

On kaže da uzimanje bilo kojeg leka često, ali da ukoliko paracetamol „radi“ tj. deluje kod njih, treba da nastave da ga koriste, uz oprez, i posebno da ga ne mešaju s alkoholom jer u toj kombinaciji može da ošteti jetru.

Izvor: Nedeljnik.rs

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Скочи на траку са алаткама