Ova bolest nije smrtonosna, ali nema leka

Svetski dan borbe protiv Parkinsonove bolest, obeležava se 11. aprila. Da li znate kako se ova bolest dobija, leči, koji su simptomi? Informišite se, nemojte govoriti „neće to mene“.

Parkinsonove bolest je neurodegenerativno oboljenje od kojeg u svetu boluje oko sedam miliona ljudi, a u Srbiji oko 30.000.

Parkinsonova bolest se ispoljava kroz poremećaje pokreta, a nazvana je po lekaru iz Londona Džejmsu Parkinsonu koji je 1817. godine prvi opisao simptome tog oboljenja.

Do bolesti dolazi usled manjka broja ćelija u mozgu (bazalnih ganglija) koje luče dopamin i zadužene su za kontrolu voljnih pokreta. Uzrok propadanja tih ćelija još nije poznat, a bolest se ne smatra naslednom.

Posledica deficita dopamina u mozga su nevoljni pokreti ili takozvani „višak pokreti“ – drhtanje koje se ne može kontrolisati. Takođe, dolazi i do „nedostatka pokreta“, odnosno otežanog započinjanja pokreta i opšte ukočenosti, najčešće u predelu vrata, ramenog pojasa, karlice, ali i u šakama i stopalima.

Važno je naglasiti da različiti pacijenti imaju različite simptome. Otkriva se čitavim nizom pregleda, koji uključuju magnetnu rezonancu i PET skener.

Parkinsonova bolest nije smrtonosna, a leči se medikamentima koji u velikoj meri ublažavaju simptome, ali je, kao i za svaku drugu bolest, lečenje uspešnije ukoliko se Parkinson otkrije u ranoj fazi.

Lekari kažu da mnogo može da pomogne balansirana ishrana i redovno vežbanje.

Uobičajeno se dešava ljudima posle 60. godine starosti, ali ima dosta pacijenata koji su se razboleli već u 40. i ranije. Očekivani životni vek tih pacijenata je drastično drugačiji nego kod starijih jer kod njih po pravilu bolest ima agresivniji tok i više komplikacija.

Parkinsonova bolest, spora ali progresivna, je treći najučestaliji neurološki poremećaj kod ljudi,  češće obolevaju muškarci nego žene.

mondo

You must be logged in to post a comment Login

Скочи на траку са алаткама