Slatkiši su kao droga

Australijski naučnici tvrde da zavisnost od šećera treba da se leči kao i zavisnost od kokaina. Konzumiranje industrijski prerađenog šećera utiče na povećanje nivoa dopamina na sličan način kao kokain, pišu Večernje novosti.

Zavisnici od šećera treba da se leče na isti način kao i oni na kokainu, tvrde naučnici. Nova studija istraživača s Tehnološkog univerziteta u Kvinslendu pokazala je da konzumiranje industrijski prerađenog šećera utiče na povećanje nivoa dopamina na sličan način na koji to čine droge poput kokaina.

Ustanovljeno je, takođe, da dugotrajno uzimanje šećera utiče na povećanje zavisnosti. To znači da su ove osobe vremenom primorane da unose sve više šećera kako bi postigle isti stepen zadovoljstva, odnosno da bi izbegli blaži oblik depresije. Istraživači su, takođe, u odvojenoj studiji, zaključili da dugotrajno uzimanje šećera može da izazove poremećaje u ishrani i u ponašanju.

Profesor Selena Bartlet, neurolog s Instituta za zdravlje i biomedicinske inovacije u Kvinslendu, kaže da istraživanje ukazuje na to da bi zavisnike od šećera trebalo lečiti lekovima protiv nikotinske zavisnosti:

– Povećani unos prerađenih šećera dokazano direktno utiče na povećanje telesne težine i nivo dopamina: utiče na centre za zadovoljstvo i nagrađivanje u mozgu na sličan način na koji to čine duvan, kokain i morfijum. Eksperimenti sprovedeni na životinjama pokazali su da su jedinke, koje su redovno konzumirale prerađeni šećer, kasnije bile sklonije prejedanju i suočavanju s negativnim neurološkim i psihijatrijskim posledicama po raspoloženje i motivaciju.

Studija je otkrila i da lekovi za lečenje nikotinske zavisnosti, koje propisuje FDA, Američka agencija za hranu i lekove, mogu da se koriste u smanjivanju žudnje za slatkišima.

– Kao i kod skidanja s ostalih psihoaktivnih supstanci, nagli prekid uzimanja šećera može da izazove neravnotežu nivoa dopamina, to takođe, može da bude praćeno krizama sličnim onima kod naglog prekida uzimanja droga – objašnjava dr Bartlet.

Ovo istraživanje je u suprotnosti sa studijom koju su sproveli istraživači s Univerziteta u Edinburgu pre dve godine. U toj studiji se navodi da zavisnost od šećera nije biohemijska, već psihološka zavisnost slična kockanju.

Naučnici ,koji su izradili studiju i objavili je u Neuroscience and Biobehavioral Reviews, kažu da nisu mogli da pronađu nijedan dokaz da ljudi mogu da budu zavisni od bilo koje supstance u hrani.

Doktor Džon Menzes, istraživač iz Centra za integrativnu psihologiju Edinburškog univerziteta, kaže:

– Ljudi traže racionalno objašnjenje za svoju prekomernu težinu i najlakše je za to optužiti hranu.

Nutricionisti, s druge strane, savetuju da je uzimanje proteina jedan od načina da „prevarite“ želju za slatkišima. Hrana bogata proteinima sporije se vari, čineći vas duže sitima. Proteini ne utiču na brzo povećanje šećera u krvi, kao što to čine ugljeni hidrati i šećeri. Kada birate proteine, birajte zdrave – mahunarke, orašaste plodove, jaja, jogurt s malim procentom masti. I namirnice bogate vlaknima čine da se duže osećate siti. Takva hrana daje vam više energije i ne podiže nivo šećera u krvi, tako da ne osećate glad ubrzo nakon što ste jeli. Vlakna, dodatno, čuvaju od srčanih bolesti i nekih tipova raka.

Činjenice o šećeru

* Preporučena dnevna doza šećera, prema Američkom udruženju za srčane bolesti, iznosi šest supenih kašika dnevno za žene i devet za muškarce.

* Većina ljudi unese maksimalno dozvoljenu dozu šećera – već za doručak!

* Polovina Amerikanaca popije najmanje jedno gazirano piće dnevno.

* Ko pije jedno gazirano piće dnevno, godišnje samo na taj način unese 25 kilograma šećera.

* Prosečna odrasla osoba unese u proseku 22 kašike šećera dnevno, tinejdžeri i više – 34 supene kašike!

* Prekomerno unošenje šećera povezuje se s nastankom mnogih bolesti – srčanih oboljenja, hipertenzije, raka, depresije, dijabetesa tipa 2

* 67 odsto šećera potiče iz hrane, a 33 odsto iz napitaka

* Šećer se nalazi i u namirnicama u kojima to ne očekujete – u kečapu, krekerima, jogurtu, puteru od kikirikija

Uticaj šećera na organizam

* MOZAK. Šećer utiče na hemijske procese u mozgu. Ishrana bogata industrijskim šećerom povećava rizik od depresije za 58 odsto.

* KOŽA. Prekomerno unošenje šećera uzrokuje starenje kože i nastanak bora.

* GENITALNI ORGANI. Previše šećera pogoršava cirkulaciju, što povećava rizik od erektilne disfunkcije kod muškaraca i smanjuje libido kod žena.

* SRCE. Šećer izaziva zapaljenje u srčanim arterijama i tako ih oblaže i zadebljava povećavajući rizik od nastanka infarkta.

* BUBREZI. Velike količine šećera u telu opterećuju bubrege kao glavne filtere. Dijabetes je jedna od posledica oslabljenog rada bubrega.

* ZGLOBOVI. „Predoziranje“ šećerom izaziva povećane nivoe citokina u cirkulaciji, što može da pogorša artritis

b92

You must be logged in to post a comment Login

Скочи на траку са алаткама